Jos ima humanih vozaca kao sto je Jovica

Jos ima humanih vozaca kao sto je Jovica

Svakog dana,u 10h,sa autobuske stanice u Somboru polazi autobus za Stapar i Backi Brestovac.
Juce u tom istom autobusu prilazi devojka vozacu i pita gde je treca stanica u Staparu. On joj odgovara da smo izasli iz Stapara i da smo na pola puta ka Brestovcu. Devojka nije znala gde treba da sidje,a nije pitala vozaca. Pita ga koliko smo daleko otisli,moze li da se vrati peske. On joj govori da nije bas blizu,usporava,ali ne staje i cuti. Devojku hvata panika,mi svi cekamo sta ce biti,oseti se neizvesnost u vazduhu. Autobus se i dalje krece,ali sasvim sporo ,a vozac razmislja,ali brzo. 🙂 I onda joj kaze: -Sacekaj,ne mozes peske,sad ce neko naici pa cu ga zaustaviti.
Dok se vozimo u susret nam nailazi auto,vozac Jovica izlazi iz autobusa,zaustavlja auto,poznaje ljude,zamoli ih da povezu devojku nazad-gde je i trebala da izadje. Oni,naravno,prihvataju,devojka odlazi,a mi nastavljamo dalje. 🙂
Mozda vama ova prica i nije nesto vazna i lepa. Ali meni jeste,jer u ovom vremenu gde svako gleda svoja posla samo kada nekome treba pomoc,gde svi okrecu glavu od problema ,nadje se neko ko uliva nadu da nismo jos otisli dodjavola.Zaista su me dirnuli gest i empatija ovog COVEKA.
Kada se vratio u autobus rekla sam mu : Jovice svaka cast!
A on je skromno odmahnuo rukom u fazonu -nije to nista.
p.s. ne zna da sam ga krisom slikala. 🙂 I da zna da ovo sada pisem,malo bi se ljutio-verovatno 🙂.

About the author

admin

View all posts

Vaš komentar