Priče iz života patrijarha Pavla

Priče iz života patrijarha Pavla

“Nevolja je bilo i bivaće. Okolnosti ne zavise uvek od nas, ali od nas zavisi da li cemo biti ljudi ili neljudi.

Njegova svetost patrijarh Pavle je rođen kao Gojko Stojčević u malom selu Kućanci u današnjoj Hrvatskoj. Rano je ostao bez oba roditelja. Otac Stevan je otišao da radi u SAD, ali je tamo dobio tuberkulozu i ubrzo nakon povratka je preminuo. Gojku su tada bile 3 godine. Njegova majka Ana se preudala i rodila tri ćerke, ali kod trećeg porođaja je preminula. Gojko i njegov brat Dušan su ostali sa babom Dragom i tetkom, najstarijom očevom sestrom. Bio je veoma slabašno dete, pa ga je tetka poštedela seoskih poslova i omogućila mu da se školuje. Školova se u Kućancima, Tuzli, pa zatim u Beogradu. Na Univerzitetu u Beogradu je magistrirao Teologiju i Medicinu 1942. Početkom rata je radio kao građevinski radnik, da bi preživeo, ali mu to nije odgovaralo zbog slabog zdravlja. Na poziv svog školskog druga Jeliseja Popovića, koji je bio iguman manastira Svete Trojice. odlazi u manastir. Nekoliko godina kasnije je otišao u Atinu gde je zavšio u postdiplomske studije. Kada se vratio iz Grčke 1957. godine, izabran je za episkopa raško-prizrenskog. Na toj pozicije je bio sve do 1990. kada je postao Patrijarh.

Njegova svetost je bila poznata po dobroti i velikodušnosti. Poznate su i brojne anegdote koje to potvrđuju. Ovo su neke od njih.

Priča o crnim automobilima

Velika sednica Svetog Sinoda Srpske pravoslave crkve se upravo završila. Kao što je bilo uobičajeno, njegova Svetost je išla na večernju službu u Sabornu crkvu. Kada je izašao iz Patrijaršije, ugledao je mnoge crne limuzine parkirane u blizini i pitao:

  • Toliko luksuznih automobila, šta misliš kome pripadaju?
  • Našim episkopima, Vaša svetosti. Došli su sa njima na sastanak Sinoda.
  • O Bog ih video, šta bi bilo da nisu dali zavet skromnosti!?
Priča o putovanju

U zgradi Patrijaršije često se čuje prica o dijalogu patrijarha s đakonom koji ga prati posvuda. Budući da su bili spremni otići u crkvu na Banovom Brdu, đakon je upitao:

  • Dakle, kako putujemo? Automobilom?
  • Autobusom! – odlučno je odgovorio patrijarh.
  • Gužva je, zagušeno je u autobusu, a crkva nije blizu.
  • Idemo autobusom! – kratko je odgovorila Njegova Svetost.
  • Ali, Vaša Svetosti, leto je, mnogi ljudi odlaze na Adu Ciganliju i autobusi su puni polugolih ljudi. To nije primereno .. .
  • Znate oče, – odgovorio je patrijarh – svako vidi ono što hoce!
Priča o mrvicama hleba

Na prijemu kod Svetozara Marovića, tadašnjeg predsednika Srbije i Crne Gore, izmedu ostalih, gosti su bili patrijarh Pavle i Kofi Anan. Tokom večere, u vreme posta, za patrijarha su bili servirani riba, hleb i povrće. Kad je sve završio imao je salvetu ispred sebe na kojoj je bilo oko dvadesetak mrvica. On je tiho, ne obracajuci pažnju na ono što se dešava oko njega, svaku mrvu pokupio i pojeo.

Kad je završio, upitali su ga šta to radi, a on je odgovorio da svaki put tako jede i ispričao šta je mrva hleba za svakog coveka i šta znace u odnosu na poštovanje coveka, života, onih koji nemaju.

“Ne znate vi deco moja šta znaci glad i koliko je dece širom sveta gladno, a mi bacamo hleb pored stola i u kontejnere. Nekima one predstavljaju život i nadu, a mi ih se tako lako odricemo. Setite se svaki put gladne dece širom Afrike i sveta kada vidite mrvice pored stola” – rekao je tada patrijarh Pavle.

Priča o bombonama

Jedan čovek koji stanuje blizu Patrijaršije, često je u džepu svoga sina nalazio bombone. Znajući da mu ih nije kupio, pitao je sina odakle mu? Dečak je odgovorio: “Dao mi je moj drugar Paja.” Posle nekog vremena, ocu je postalo čudno, jer nije mogao da se seti nijednog druga svog sina koji se zove Paja, pa je upitao: “Koji ti je to drug?” Dečak je ko iz topa odgovorio: “Pa naš patrijarh. Kad god prolazi pored parkića u kom se mi igramo, on kupi bombone pa nam podeli. Mi ga volimo, jer nam je drugar, pa ga zovemo Paja.”

About the author

admin

View all posts

Vaš komentar