SREĆNA SLAVA-DANAS JE MARKOVDAN: Ako želite mir i sreću nemojte nikako raditi ovu stvar

SREĆNA SLAVA-DANAS JE MARKOVDAN: Ako želite mir i sreću nemojte nikako raditi ovu stvar

Današnji dan, nazivajući ga Mistrovdanom, naročito su praznovali kovači verujući da bi im miševi izgrizli mehove ako bi tog dana radili

Vernici tek što su proslavili Đurđevdan kada, baš kao u Ivkovoj slavi, pred sobom imaju novog sveca – danas srpska pravoslavna crkva praznuje Markovdan. Za ovaj praznik koji se slavi i kao krsna slava narod vezuje mnoge običaje i verovanja koja su se održala sve do današnjih dana.

U narodu se ovaj praznik svetkuje uvek 8. maja kao zavetina u mnogim naseljima. Markovdan je takođe i krsna slava mnogih srpskih porodica. Sveti Marko je slava velikog broja porodica u Srbiji, a pada samo dva dana posle Đurđevdana.

Markovdan se u Srbiji obeležava i praznuje od davnina. Verovalo se da će onoga ko se danas ogreši i ne ispoštuje apostola Marka stići kazna u vidu oluja i gromova koji će mu uništiti imanje. Zato na današnji dan zemljoradnici ništa ne rade na svojim njivama.

Ovo se smatra “blagim danom”, vremenom za odmor i molitvu. Ova tradicija se prenela i na ostala zanimanja – danas nikako ne treba raditi jer se veruje da Sveti Marko hoda svetom sa korpom punom grada, pa onom ko radi šalje nevreme koje će ga pratiti preko cele godine.

Takođe, ovo je loš dan za spavalice! Na ovaj dan, veruje narod, nikako ne valja dremati preko dana jer će se onda biti bunovan i pospan preko cele godine.

Prema narodnom verovanju, ako je na Đurđevan neko dočekao jutro u postelji ili mu je tog dana neko predao san – što je značilo da će tokom cele godine biti dremljiv, a mozda i bolešljiv – taj treba da odspava i na Markovdan,pa će se tako izbaviti od pispanosti i bolesti.

U Leskovačkoj Moravi se smatralo da kukuruz treba početi sa okopavanjem od Markovdana,kada je najbolje i kupus rasadjivati – da bi dobro rodio. U Gornjoj Pčinji se Sveti Marko proslavlja pod nazivom Marko Gradobija, i ništa se nije smelo raditi da ne bi grad pobio sav rod i letinu.

Današnji dan, nazivajući ga Mistrovdanom, naročito su praznovali kovači verujući da bi im miševi izgrizli mehove ako bi tog dana radili.

About the author

admin

View all posts

Vaš komentar